Миросаљци су једно од највећих места у лазаревачкој општини, а фудбал је код мештана одувек имао значајно место. Током деценија постојања Полет је имао успоне, али и падове. Крајем 90 година претрходног века клуб се винуо чак до српсколигашких висина. Оног тренутка када је бригу о Полету преузео истакнути привредник Витомир Димитријевић, кренула је ренесанса тада популарних „петролаца“. Са резултатским успесима, Полет је добио и модеран стадион, са пратећим објектима. И сада је тако. Истина, клуб из Миросаљаца тренутно нема у такмичењу сениорску екипу. Опет, просторије делују лепо, па је потребнио само освежења , па да све поново буде готово идилично.
У то смо се уверили протеклог викенда када смо присуствовали утакмици 7. последњег кола јесењег дела сезоне Лиге петлића нашег савеза, када су снаге одмерили малишани из Полета и Колубаре.
У овој причи нећемо о резултату, осим чисте констатације да су гости из Лазаревца забележили заслужену победу. Овде, пре свега, желимо да напишемо неку о томе шта се тренутно ради у клубу са традицијом.
Рекосмо, услови су и даље добри, коректни, па уз ону констатацију са почетка текста, да је потребно само мало свежине, Полет би, без да си либи, могао да угости и тимове из много виших рангова.
– Имамо све што је потребно за функционисање – почиње разговор Милиша Филиповић, човек који данас води бригу о клубу.- Када ово кажем мислим и на финансије, али кад дође до питања играча настаје проблем. Многи би да играју у другим срединама, па се онда деси, као у претходној сезони, да на утакмикцу идемо са седам-осам фудбалера. Баш због тога решили смо да се сениорски тим не такмичи. Мада, верујем да ћемо се ускоро поново вратити.
Сада је акценат стављен на рад са млађим селекцијама? 
– Окупили смо децу из нашег места. Неки су талентовани, други мање, али су сви ту заједно. Друже се играју утакмице, путују код других вршњака и то је најбитније у овом моменту.
Позитиван одјек је приметан, јер је на трибинама доста људи, махом родитеља.
– Схватикли су наше опредељење за рад са децом. Хоћемо да стварамо нешто за будућност. Жеља је да се школица омасови, да будемо бројнији… За сада имамо селекцију петлића. Играју са вршњацима из Колубаре из Рудоваца, Дудовице, Аранђеловца…
Има наде за Полет. Деца бистре видике. Потребно је само време и стрпљење.
ТЕОДОРА МИЈАТОВИЋ МЕЗИМИЦА У КЛУБУ
За сада Полет у школици фудбала има око 20 малишана који маштају да једног дана постану прави играчи. Па ипак, посебно се издваја једна девојчица. Њено име је Теодора Мијатовић. И одмах да нагласимо: уопште незаостаје за вршњацима у баратању лоптом. Дрибла, рола лопту, асистира… И не само то, зна и да се одупре снажнијим дечацима.
– Фудбал много волим, јер су ми и отац и деда били фудбалери овде у Полету. На наговор другара из школе сам дошла на трениг, свидело ми се и сада сам задовољна – рекла је насмејана Теодора Мијатовић, мезимица свих у клубу из Миросаљаца.
И њени другари, односно саиграчи, имају само речи похвале за ову девојчицу.
– Поред тога што је добар друг, она је нама посебно драга јер је увек са нама. Увек прва долази на трениг и ради све као ни ми дечаци – помало стидљиво су добацили Теодори другари, а када је позирала за фотографисање није изостао ни аплуз.
Теодора Мијатовић, као да се већ претплатила на аплузе и комлименте.