Преминуо Миленко Спасић – Шваба

Високолетачи су били његова страст, љубав, живот. После породице која је разумљиво увек била на првом месту, највећу пажњу посвећивао је голубарству. Отуда и овакав увод у тужну вест о изненадној смрти нашег суграђанина Миленка Спасић.

Напусти нас је човек кога су многи знали и ословљавали по надимку Шваба. Човеку, који је на свој, посебан начин обележио једно поглавље, једну епоху  Лазаревца, града који је толико волео. Баш онолико колико је знао да воли родбину, друштво, колеге, пријатеље, комшије… Као што је волео и фудбал.

Остаће Спасићево име упамћено као једаног од основича ОФК Борца, мезимчета Лазаревчана. Оних мештана рударског града, који су на специфичан начин прилазили том клубу и знали да цене његов дрес и грб. Касније, био је играч, капитен, члан најужег руководства и неко ко је овај клуб са посебним шмеком није остављао никада,  чак и када не би био у њему и тако је остало до последњег дана живота. И по томе је Шваба био јединствен. Његова подршка се није огледала у томе да од те помоћи некада извуче корист или личну рекламу. Не, она њему није била потребна. Борац је за њега, увек био приоритет.

Када му поглед не би био упрт у небо, у тражењу његових висколетача, волео је да одгледа утакмицу, да се нађе са друговима, да се нашали, да помогне. Да прослави победу или да после пораза посебним речима и тоном поручи: „Добро је, идемо даље. Биће боље“. А као страствени голубар, крстарио је Србијом. Ширио круг пријатља.

Зато је вест о смрти овог Лазаревчанина, дубоко погодила све који су га познавали, имали привилегију да се са њим друже, проводе време. Време, гледано из садашњег угла, далеко вредније, лепше. Време када су се људи поштовали. Шваба је знао да поштује, али је и био поштован.

Сахраба Миленка Спасића Швабе, обавиће се у суботу 1. авгиста у 13 сати на Градском гробљу у Лазаревцу.